Dr Zlatibor Lončar,

ministar zdravlja Srbije

Mentalno zdravlje je podjednako bitno kao i fizičko, a važnost nacionalne kampanje „Nesalomivi“ ogleda se upravo u različitim vidovima podrške koja će u okviru nje biti pružena građanima Srbije.

Hemofarm fondacija, Filozofski fakultet u Beogradu i Ministarstvo zdravlja obezbedili su stručnu pomoć za svakoga kome je ona potrebna, a cilj nam je jedan – borba za zdravlje nacije. Svesni smo da život tokom prethodnih godinu dana, usled jedinstvene situacije u kojoj se našao ceo svet, nije bio lak, te je naš zajednički cilj da sprečimo da pandemija COVID-19 iza sebe ostavi ozbiljne posledice po psihičko zdravlje građana.

Ivanka Popović,

bivša rektorka Unverziteta u Beogradu

Posle više od godinu dana „onlajn života“, studiranja i rada, sagledali smo ograničenja ovakve komunikacije i željni smo direktnog kontakta sa prijateljima i kolegama. Posebno vidimo mlade kao osetljivu grupu koja je u proteklom periodu ostala uskraćena za normalne uslove sazrevanja.

Obrazovni proces je posebno otežan bez neposredne interakcije između nastavnika i đaka/studenata. Neki studenti, prepušteni sami sebi u karantinu, imaju i imali su teškoća da se sami suoče sa uslovima života u pandemiji. Treba pomenuti i činjenicu da nisu svi studenti imali iste uslove za rad, da su mnogi imali i obaveze u neposrednom porodičnom okruženju i da su mnogi bili suočeni sa nemogućnošću obezbeđivanja sredstava za egzistenciju. Sve to, uz opravdani strah od zaraze ili čak samu bolest, otežali su normalno funkcionisanje.

Želimo da obezbedimo uslove koji će osnažiti mlade i univerzitetsku zajednicu, i da zajedno prevladamo posledice pandemije. Univerzitet u Beogradu i njegove članice pružaju punu podršku nacionalnoj kampanji NESALOMIVI.

Doc. dr Ivana Stepanović Ilić,

docent, Odeljenje za psihologiju, Filozofski fakultet, Univerzitet u Beogradu i upravnica Instituta za psihologiju, Filozofski fakultet, Univerzitet u Beogradu

Više od godinu dana života u izmenjenim okolnostima sigurno je imalo ozbiljne posledice na dobrobit svih nas. Pored straha za fizičko zdravlje i sam život javljali su se i anksioznost i stres vezani i za egzistencijalne probleme vezane za potencijalni gubitak radnog mesta. Kao razvojni psiholog posebno bih htela da istaknem mlade kao ugroženu grupu u ovoj pandemiji. Druženje sa vršnjacima je za njih važan segment odrastanja, izgradnje identiteta i budućeg emocionalno-socijalnog funkcionisanja, a to im je u ovom periodu bilo uskraćeno.

Tokom projekta „Na kafi sa psihologom“ , u kome je Institut za psihologiju Filozofskog fakulteta u Beogradu bio jedan od partnera, uočeno je da postoji veliko interesovanje za teme iz oblasti psihologije, posebno one koje se odnose na mentalno zdravlje, a pre svega depresiju. Život u pandemiji nas je suočio sa još većim izazovima za mentalno zdravlje stanovništva i neophodno je da zajedno radimo na tome da prevladamo njene neminovne posledice.

Zbog toga dajem punu podršku nacionalnoj kampanji NESALOMIVI i ispred Instituta za psihologiju Filozofskog fakulteta Univerziteta u Beogradu i kao naučnica koja je veliki broj svojih istraživanja posvetila upravo mladima.

Dr Jelena Đokić,

v.d. direktora Specijalne bolnice za psihijatrijske bolesti “Dr Slavoljub Bakalović” Vršac

Svetska zdravstvena organizacija je proglasila pandemiju Kovida-19, odnosno virusa SARS-Kov-2 koji tu bolest izaziva, 11. marta 2020. godine, nakon naglog širenja infekcije na veliki broj zemalja, čime je istakla ozbiljnost i značaj ovog virusa. Žarište virisa buknulo je u centralnoj Kini početkom decembra meseca 2019. godine, odakle se proširio na evropske zemlje i čitav svet. Pandemija Kovid-19 nam je, osim saznanja da svet oko nas više nikada neće biti isti, sa sobom donela različite psihološke reakcije na stres. Zbog toga je veoma važno da svakodnevno podižemo svest o negovanju i očuvanju mentalnog zdravlja. Kontaktiranje naših timova za psihosocijalnu podršku može biti od velike pomoći u trenutku akutnog stresa, a održavanje bliskih odnosa, porodičnih i prijateljskih, je korisno za opšte blagostanje svakog od nas. Jedna studija je otkrila da je prisustvo psihosocijalne podrške pomoglo u smanjenju negativnih efekata stresa povezanih sa pandemijom Kovid-19. Ponosna sam što i naša bolnica spada u "NESALOMIVE INSTITUCIJE." Ovim pokretom zajedničkim snagama se borimo za zdravlje svakog pojedinca. Veoma je važno da negujemo empatiju, jer nam ona omogućava da razumemo druge i prilično često nas tera da preduzmemo akciju kako bismo olakšali patnju druge osobe. U Specijalnoj bolnici za psihijatrijske bolesti ”dr Slavoljub Bakalović” u Vršcu uvedena je 24 časovna telefonska SOS linija za pružanje psihosocijalne pomoći našim sugrađanima, kao i svima onima koji osećaju da im je potrebna pomoć, razgovor ili psihološka podrška. Ako osećate bilo kakve psihičke tegobe, pozivam Vas da razgovarate sa stručnjacima u ovoj oblasti. Oni će moći da otklone sve Vaše nedoumice, da pruže informacije o tegobama i razgovaraju o adekvatnoj pomoći. Stručnu pomoć pruža 14 zaposlenih naše ustanove. Čak i sada, kada je pandemija koronavirusa doživela svoj kraj i kada smo se polako vratili normalnim tokovima života, većini ljudi je poznato da u nekom trenutku svako može osetiti neki oblik anksioznosti ili depresije. Tehnike koje uključuju vežbe disanja, vođenje dnevnika, praktikovanje zahvalnosti, odvraćanje pažnje i brigu o sebi mogu biti od pomoći. Kada anksioznost utiče na odnose, radni učinak i druge oblasti života, postoji potencijal da su ova anksiozna osećanja zapravo indikacija bolesti mentalnog zdravlja. Depresija je uobičajeno stanje koje pogađa milione ljudi svake godine. Svako može doživeti depresiju – čak i ako se čini da ne postoji razlog za to. Dobra vest je da se depresija može lečiti. Ako imate simptome depresije, razgovarajte sa svojim lekarom. Što pre dobijete pomoć, pre ćete se osećati bolje. Ovo je poziv svima onima koji možda u svom okruženju imaju nekoga ko se bori sa depresijom, da ga ohrabre u tome da se obrati stručnim licima. Počnite tako što ćete naučiti sve što možete o depresiji i kako najbolje razgovarati o njoj sa svojim prijateljem ili članom porodice. Ali dok se obraćate, ne zaboravite da vodite računa o sopstvenom emocionalnom zdravlju – ono će Vam trebati da pružite punu podršku koja je Vašoj voljenoj osobi ili osobi u Vašem okruženju potrebna. Zapamtite savet stjuardesa u avio kompanijama – stavite sopstvenu masku za kiseonik pre nego što pomognete nekom drugom. Drugim rečima, uverite se da su Vaše zdravlje i sreća solidni pre nego što pokušate da pomognete nekome ko je depresivan. Nećete učiniti ništa dobro svom prijatelju ili članu porodice ako se srušite pod pritiskom pokušaja da pomognete. Kada se zbrinu Vaše potrebe, imaćete energiju koja Vam je potrebna da pružite ruku pomoći. U međuvremenu – obratite nam se. Jedinstveni u rušenju predrasuda zajedno možemo sve, jer kada smo zajedno – ništa nas ne može slomiti.

Dr Jovan Milovanović,

Direktor Specijalne bolnice za psihijatrijske bolesti Sveti Vračevi, Novi Kneževac

Teška, pandemijska vremena bude ono najbolje u nama.

Prof. dr Vladimir Knežević,

upravnik Klinike za psihijatriju KCV

Pojava pandemije koja je za posledicu imala veliki broj zaraženih i umrlih, posebno bolesti koja je svima nepoznata i lako prenosiva svakako je izazvala strah kod većine ljudi. Mere fizičkog distanciranja kod zdravih ljudi, tu bih napravio razliku od socijalne izolacije, čiji je cilj smanjenje mogućnosti zaražavanja, mogle su dovesti do određenih psihičkih simptoma. U prvom redu, to je povećana anksioznost koja je kod određene populacije predisponiranih ljudi, npr. osoba koje imaju specifične karakteristike ličnosti, koje su i ranije imale simptome anksioznih poremećaja, osoba koje su imale lične gubitke, mogla dovesti do drugih mentalnih smetnji – depresivnog raspoloženja, nesanice, problema sa koncentracijom i apetitom.

Iako mnogi pretpostavljaju da je anksioznost uvek patološka pojava, ona je normalan deo ljudskog iskustva i poželjna je i korisna u izvesnim situacijama, jer mobiliše sve potencijale jedne osobe u savladavanju životnih izazova. Kada simpatički nervni sistem proceni da smo suočeni sa pretnjom ili fizičkom opasnošću, on aktivira deo mozga čija aktivnost priprema telo za „bori se ili beži" odgovor, koji nam je neophodan za preživljavanje. Anksioznost kao odgovor na bolest, naročito tešku, očekivan je odgovor. Osim toga, pošto je anksioznost sastavni deo života, većina ljudi je razvilo strategiju suočavanja/prevladavanja navedene tegobe. Ove strategije prevladavanja mogu biti adaptivne ili maladaptivne. Zdravi odgovori na anksioznost kao posledicu bolesti često uključuju potragu za socijalnom podrškom, pokušaj razvijanja prijateljskog odnosa sa doktorom i pridržavanje preporuka za lečenje.

Međutim, prolongirana i izražena anksioznost, kao i osećaj nesigurnosti i zabrinutosti, zasigurno kod većine ljudi dovode do posledica po mentalno funkcionisanje, a naposletku mogu dovesti i do mentalnih poremećaja ili pogoršanja već postojećih. Očekuje se, a preliminarna epidemiološka istraživanja to i potvrđuju, porast prevalence određenih mentalnih poremećaja u opštoj populaciji, prvenstveno anksioznih poremećaja i poremećaja raspoloženja.

U konstelaciji epidemije i protivepidemijskih mera, neophodno je angažovanje svih društvenih elemenata kako bi se kontinuirano sprovodila podrška očuvanju mentalnog zdravlja i prevenciji mentalnih poremećaja, kao i ranom otkrivanju i adekvatnom lečenju mentalnih poremećaja, pri čemu je neophodna intersektorska saradnja države, privrede, medija, kao i obrazovnog i zdravstvenog sistema.

Doc. dr sci. med. Ivana Stašević Karličić,

v. d. direktora Klinike za psihijatrijske bolesti „Dr Laza Lazarević“

Planeta se od marta 2020. godine kreće novom putanjom. Stazom – izmenjenom i drugačijom od one koja nam je bila poznata, kojom smo samouvereno hodali sa idejom da tačno znamo kuda idemo i kako ćemo stići do željenog odredišta.

Virus je promenio trasu čitavom čovečanstvu. Preokrenuo ekonomiju, usporio kulturu i sport, izmenio način školovanja, poslovanja, komunikacije, a svakoga od nas poveo i na unutrašnji put na kom smo susreli neizvesnost, strah, anksioznost, zabrinutost, usamljenost, neraspoloženje, različita osujećenja i ograničenja, nemoć i bolest, a neki nažalost i samu smrt.

Teško je i kada se o ovome piše i čita, a tek kada se doživljava... Ipak, satkani smo i projektovani da se borimo, da ne odustajemo, da iznova posle posrtaja i padova ustajemo. Na novom putu kojim koračamo više od godinu dana, svedočili smo herojstvu, solidarnosti, hrabrosti, važnosti nauke, disciplini, jačini za koju nismo ni znali da je imamo. Ljubavi i snalažljivosti. Preispitali smo sopstvene snage, mogućnosti, ali i prioritete. Danas, možda bolje nego ikada ranije, sasvim sigurno i bez dileme znamo – zdravlje je najvažnije. Zdravlje telesno i zdravlje mentalno su prioritet, ali i cilj i imperativ.

Prof. dr Svetozar Putnik,

direktor Klinike za kardiohirurgiju Kliničkog centra Srbije

„Zdravlje je stanje potpunog fizičkog, duševnog i socijalnog blagostanja, a ne samo odsustvo bolesti i iznemoglosti.” (WHO)

Proteklih godinu dana neizvesnosti, strepnje, socijalne i fizičke distance narušili su duševno blagostanje ogromnog broja ljudi širom planete.

Zdravstveni profesionalci svih profila podneli su najveći teret u borbi za očuvanje zdravlja ljudi u svim zemljama sveta. Strah od bolesti i smrti, izolovanost i nemogućnosti da brige podele sa drugima, doveli su do dramatičnog porasta anksioznosti i depresije u ovoj populaciji. Mi moramo da znamo da i nama može neko da pomogne i da u svakom trenutku znamo da neko misli na nas.

Angažman zaposlenih, koji je mnogo više od otvorene komunikacije i aktivnog slušanja, da bi se uradio kako treba u organizaciji koja okuplja tridesetoro ljudi, doveo je do toga da zaposlimo osobu za ljudske resurse kojoj je jedan od prioriteta staranje o duševnom stanju koleginica i kolega.

Zato sam svim srcem uz kampanju „Nesalomivi“, čiji je cilj unapređenje mentalnog zdravlja pružanjem psihosocijalne podrške svim stanovnicima Srbije.

Snežana Milutinović,

direktorka Centra za primenjenu psihologiju Društva psihologa Srbije

"Postoji reč koju često ponavljamo kada pokušavamo da sublimiramo promene doživljaja i ponašanja ljudi 21. veka. To je zatvorenost. Neka vrsta povišene ograđenosti ličnog prostora. Socijalni kontakti uglavnom pojačani brojnošću, ali i površniji u širokom digitalnom prostoru i brzom tempu dnevnih obaveza. To je razmena koja daje ideju uključenosti u raznovrsne dijaloge, s tim što ostaje sve manje vremena za ukupnost i punoću odnosa prožetog podrškom i empatijom. Čini se da je sa COVID situacijom ova reč dobila i na značaju, i na prisutnosti. Potreba fizičke izolacije i obazrivosti u direktnim kontaktima dodatno je učinila da naša razmena dodatno gubi na raskoši svog kvaliteta - posebno na planu spontanosti.

Jedan drugi pojam može nam pomoći da značajno prevaziđemo ovu situaciju, a to je umrežavanje. Povezivanje institucija, ljudi i ideja sa zajedničkim imeniteljima, ali i sa planom aktivnosti koji uključuje posvećenost, inicijativnost, odgovornost, kreativnost, spremnost da se radi na duge staze i istrajnost. Time naš svet dobija novi kvalitet otvorenosti, ali i veću spremnost i kapacitet da se pomoć usmeri tamo gde je najpotrebnija."

Snežana Kecojević Miljević,

predsednica Društva psihoanalitičkih psihoterapeuta

Život u doba „pananksioznosti” usled planetarne pošasti 21. veka, nazvane pandemija COVID-19, postaje istinski izazov u mnogim pitanjima: naučnim, tehnološkim, ekonomskim, socijalnim, filozofskim, zdravstvenim, duhovnim, izazov za ljudsku solidarnost, građansku savest i svest, ličnu i kolektivnu odgovornost. Kada pretnja od raspada unutrašnjeg psihičkog sveta nađe udomljenje u realnom objektu spoljašnjeg sveta, to u psihološkom ekvilibrijumu neurotičnog pojedinca može doprineti olakšanju – neprijatelj je spoljašnji, ima ime, realan je, preteći je za svakoga. Istovremeno, nevidljivi ali sveprisutni spoljni agens postaje nosilac svih naših projektovanih strahova, čiji je konačni imenitelj zastrašujući tanatos.

Kako postići da se u realnosti koja je istinski nedvosmisleno ugrožavajuća i izvor realnog straha od bolesti, zaraze, ekonomske propasti, izolacije, gubitaka i konačno smrti, manje plašimo? Kako ovladavanjem strahom postići da budemo manje uplašeni, a time i manje agresivni, sebični, jer neobuzdani strah rađa upravo ove emocije i stanja. Ovladanim strahom smanjujemo cepanja koja se po principima dinamike pojedinca i grupa odigravaju pod naletima anksioznosti. Kako pomiriti ekstremne antagonizme unutar pojedinca, ali i grupa, do kojih ova cepanja dovode, na za zaštitne mere i protiv njih, ne za vakcinaciju i protiv nje, na za dilemu treba li imati poverenja u sisteme i institucije, medije...

Govorimo o izolaciji i otuđenju ljudi kao jednoj od najtežih egzistencijalnih dimenzija savremene civilizacije. Virus koji izoluje, cepa porodice, zajednice, grupe, postaje anticipatorni glasnik ljudske usamljenosti. Iako smo lišeni fizičkog kontakta, pravimo razliku – fizička distanca ne mora biti i socijalna, emotivna. Vraćanjem bazičnim i ključnim ljudskim vrednostima, njihovim očuvanjem i jačanjem, postajemo manje uplašeni, usamljeni i izolovani.

Ljudska solidarnost, altruizam, sublimacija, vera, humor, kreativnost, optimistična projekcija sebe i sveta u budućnosti, istinita ljubav i briga za sebe i drugoga – u porodici, komšiluku, zajednici, zavičaju, među prijateljima i kolegama, mogu biti ona univerzalna plemenita ljudska iskustva koja će nam pomoći da se manje plašimo, da se ne delimo, da mislimo bistrije, i da odlučujemo u najboljem mogućem interesu za sebe i za druge.

Društvo psihoanalitičkih psihoterapeuta Srbije (DPPS) organizuje besplatnu online psihološku podršku građanstvu u doba pandemije virusa COVID-19. Ukoliko imate potrebu da sa stručnim licem razgovarate na temu kako se osećate u aktuelnoj situaciji, ako Vam je potreban savet, razumevanje ili podrška u vezi Vas ili člana Vaše porodice, komšije, prijatelja, kolege, pošaljite mejl na covid19podrska@gmail.com preko koje će Vas prvi slobodan psihoterapeut ubrzo kontaktirati.

Goran Knežević,

direktor Centra SRCE

Mentalno zdravlje je podjednako važno u svakoj životnoj dobi, od najranijeg detinjstva, adolescencije do odraslog doba. Važno je baviti se ovom temom, prepoznati je kao veoma bitnu, podizati svest o mentalnoj higijeni jer psihološke poteškoće jesu česte, ali pomoć je dostupna i ono sto je najvažnije, šta god da se dešava, kroz to ne moraš da prolaziš sam. Nisi sam, nama je važno kako si.

Dr Petar Vojvodić,

osnivač i direktor Edukativnog centra „Psihocentrala“

Mnogi psihološki problemi i značajne posledice po mentalno zdravlje, uključujući stres, anksioznost, depresiju i frustraciju, pojavili su se i širili progresivno zajedno sa virusom koji izaziva COVID-19.

Pandemija virusa SARS-Kov-2 rezultirala je gubitkom mnogih stvari: gubitkom posla, gubitkom rutine, sigurnosti, gubitkom života. Mnogi od nas se neizmerno bore, a posledice izolacije donose nam usamljenost, kao novu zdravstvenu pretnju.

Prvi talas sa kojim smo se suočili bilo je talas anksioznosti. Strah, panika, osećaj neizvesne budućnosti, strah od novog i nepoznatog virusa, briga, nesanica i noćne more, zaokupljenost dezinfikovanjem i svim mogućim načinima da se zaštitimo. Sve navedeno je normalan, adekvatan, zdrav odgovor na krizu i suočavanje sa nepoznatom opasnošću.

Naredni talas bila je tuga, usled onemogućene podrške bolesnoj, hospitalizovanoj osobi i, u najtežem slučaju, smrtnog ishoda. Situaciju su dodatno zakomplikovala vanredna stanja, karantin i nemogućnost da se tuguje na tradicionalne načine.

Nakon ovoga, usledio je talas depresije, sa kojim se i dalje borimo. Nastao usled gubitaka, zbog stalne socijalne i fizičke distance, izolacije i usamljenosti kojima ljudi ne bi trebalo da budu izloženi.

Bespomoćnost, usamljenost i beznađe mogu podstaći ili pojačajati depresiju

Dosada, socijalno povlačenje, frustracija, gubitak uobičajenih navika i sveopšta usamljenost direktno su povezani sa smanjenim društvenim i fizičkim kontaktom sa drugima. Sve navedeno može značajno uticati kako na fizičko i mentalno blagostanje pojedinca, pri čemu usamljenost direktno može uticati na pojavu, ili pojačavanje, depresije.

Socijalno distanciranje može usmeriti pažnju na bespomoćnost, usamljenost i beznađe koje osoba doživljava. Pored depresije i anksioznosti, još jedan poremećaj koji bi mogao da se javi jeste posttraumatski stresni poremećaj, odnosno PTSP.

Jedan od faktora za koji se zna da stvara otpornost na PTSP je upravo povezanost. Osećaj pripadnosti i povezanosti pomaže u ublažavanju stanja mentalnog zdravlja, kao i u sprečavanju daljih komplikacija. Činjenica je da kroz pandemiju prolazimo svi zajedno, uprkos međusobnoj razdvojenosti. A budući da smo fizički odvojeni, moramo da se borimo malo više da bismo ostali u kontaktu, i osetili se povezano.

Socijalna i fizička distanca ne znače i emocionalnu distancu

Kada su vremena neizvesna, važno je utvrditi ko smo sami sebi i jedni drugima. Neophodno nam je utemeljenje u sadašnjem trenutku, sopstvenim vrednostima i međusobnoj povezanosti. Mi smo društvena bića, i zato je pripadnost način da se izborimo sa patnjom, a saosećanje način na koji kreiramo ovu pripadnost. Treba se podsetiti da socijalna i fizička distanca ne znače i emocionalnu distancu. Ukoliko smo sami, ne moramo da budemo i usamljeni.

Kao i u mnogim drugim teškim situacijama, komunikacija je ključni faktor. Iskazivanje potrebe za podrškom, kao i ostvarivanje podrške u okviru ličnih ili onlajn izvora pruža mogućnost za razmenu osećanja i saveta pod ograničenjima izolacije. Osećaj da nas neko istinski čuje i razume može ublažiti neka od najtežih stanja mentalnog zdravlja.

Kako da se izborimo sa izolacijom i brinemo o svom mentalnom zdravlju

Još neki od načina koji nam mogu pomoći da se izborimo sa datom situacijom, da brinemo o svom mentalnom zdravlju, i da ga očuvamo:

1. Održavajte rutinu – struktura je važna. Odmorite se dovoljno. Zatim ustanite, istuširajte se, obucite, i zapišite tri stvari na kojima ste zahvalni. Nakon toga odradite svoj posao i aktivnosti isplanirane za radne dane. Posvetite se tome da završavate obaveze i da se, nakon toga, opustite.

2. Pripremajte zdravu hranu koja podržava imunitet. Začinite svoj život, i proširite svoje horizonte kada je ishrana u pitanju. Jedite mnogo voća, povrća i mahunarki koje jačaju imuni sistem.

3. Razgovarajte sa ljudima za koje znate da će vas oraspoloženjiti. Kontaktirajte s prijateljima i porodicom. Objasnite nekome starijem kako funkcioniše video-poziv. Ćaskajte sa prijateljima koji su vaša ekipa za odlazak u bioskop, ili izlazak petkom uveče – iznenadite ih pozivom i nastavite sa zabavom virtuelno. Šah, Monopol, čak i igre sa kartama, uz malo kreativnosti mogu se igrati preko video-poziva.

4. Toliko je ljudi sa kojima ste godinama dolazili u kontakt, i o kojima ne znate mnogo. Ne znate kako se trenutno osećaju, kako se nose sa pandemijom, kako rekonstruišu svoj život. Možete se javiti nekima od njih i produbiti svoje društvene odnose.

5. Budite u toku sa činjenicama. Budite otvoreni za informacije koje vam pomažu da procenite stvarne rizike, kako biste mogli da očuvate svoje zdravlje i sigurnost. Ne gledajte previše izveštavanja u medijima, neka informisanje bude umereno. Prevelika količina vesti o pandemiji može biti preplavljujuća, i pojačati anksioznost.

6. Brinite o sebi. Meditirajte (ako ste početnik, preuzmite besplatnu verziju aplikacija poput Calm ili Insight Timer), bavite se jogom, vodite dnevnik. Uronite u izmišljene svetove, poput dobre knjige, filma ili TV serije. Vežbe disanja mogu doprineti smirenosti. Udahnite brojeći do četiri. Zadržite dah dok brojite do dva. Izdahnite polako i potpuno, brojeći do šest. Ponovite proces tri do četiri puta.

7. Prisustvujte virtuelnom događaju. Odgledajte koncert ili predstavu, krenite u obilazak muzeja, posetite zoološki vrt – sa svog kauča i sa hiljadama drugih ljudi. Bavljenje novim aktivnostima je uvek osvežavajuće.

8. Ne jedite, ne pijte i ne pušite svoja osećanja. Prejedanje ili okretanje svakodnevnoj upotrebi supstanci nije zdrav mehanizam za suočavanje.

9. Fokusirajte se svakodnevno na ono što možete da uradite, i uradite to – bez obzira koliko to bilo malo. Izađite napolje i uživajte u prirodi – dobićete svoju dnevnu dozu fizičke aktivnosti, opuštanja i vitamina D.

10. Savetovanje sa specijalistom za mentalno zdravlje takođe može pomoći u velikoj meri. Pronalaženje one vrste terapije koja vam odgovara, zajedno sa stručnjakom kome možete verovati, omogućava vam da iskažete ranjivije strane svoje ličnosti, svoje brige i strahove, i da dobijete konkretne savete u skladu sa sopstvenim potrebama.

Ne ustručavajte se da zatražite podršku

Stres povezan sa pandemijom, izolacijom, fizičkom i socijalnom distancom nije zanemarljiv i može biti dugotrajan. I zato, neka vam sve one uporne, sveprožimajuće misli i emocije koje vam prolaze kroz glavu, i zauzimaju prostor u grudima i stomaku, budu dodatni motiv i podstrek da zatražite podršku, ali i da je pružite drugome.

Gotovo univerzalna potreba za smislenim socijalnim kontaktom sada je toliko vidna, i skoro opipljiva, doprla je do naših čula i svesti. Iako još ne možemo fizički da dodirnemo druge i osetimo bliskost prisustva kao nekada, snažna potreba za kontaktom u nekom obliku i dalje postoji.

Uprkos tome što je fizičko distanciranje nova normalnost, smisleni društveni kontakt i dalje je moguć, zahvaljujući ljudskoj domišljatosti, otpornosti i sposobnosti da se prilagodimo. Ukoliko svoju kreativnost iskoristimo humano, u kombinaciji sa strpljenjem, ovu maratonsku borbu uskoro ćemo zajedno privesti kraju.

Larisa Despotović,

Mreža NAUM

Svetska zdravstvena organizacija upozorava na pandemiju mentalnih poremećaja izazvanih „kovid krizom“. Svaki pojedinac se, u određenoj meri, suočava sa posledicama po mentalno zdravlje u situaciji koja je objektivno teška i predugo traje. U pojedinim zemljama su već doneti programi zaštite mentalnog zdravlja u pandemiji, a nadamo se da će i kod nas biti doneto sistemsko rešenje problema.

Iz ugla korisnika – osoba sa problemima mentalnog zdravlja, jer Mreža za mentalno zdravlje „Naum“ okuplja korisnička udruženja, smatram da je u ovoj situaciji najbitnije iskoristiti svaki dostupni vid podrške – stručnu pomoć, SOS telefone u kriznim situacijama, razgovor sa osobama koje nas razumeju ili koje su prošle kroz slično iskustvo. Veoma je važno da znamo da nismo sami.

NJ.E. Tomas Šib,

Ambasador Nemačke u Srbiji

Pandemija izazvana korona virusom iz korena nam je promenila život. Ljudima teško pada da moraju uglavnom da ostanu kod kuće i da imaju vrlo ograničene kontakte sa drugim ljudima. Mi smo socijalna bića. Svima nama nedostaje naša svakodnevna rutina, lični susreti, kontakti sa prijatiljima, zajednički odmori. Deci su potrebna druženja sa drugom decom sa kojima mogu da se igraju i da uče. Ova neobična situacija je za mnoge vrlo stresna i može da dovede i do psihičkog opterećenja. Vlada Savezne Republike Nemačke je iz tog razloga u oktobru 2020. godine pokrenula „Ofanzivu za psihičko zdravlje“. Ova ofanziva predstavlja zajedničku inicijativu Saveznog ministarstva za brigu o porodici, Saveznog ministarstva za rad i Saveznog ministarstva zdravlja u saradnji sa savezom od preko pedeset institucija koje se bave pitanjima prevencije. Cilj inicijative je da pomogne ljudima da bolje sagledaju svoja psihička opterećenja i svoje granice kao i da se ohrabre da o tome otvoreno komuniciraju sa ljudima u svom okruženju. Vrlo je bitno da se u ovim neobičnim vremenima uzajamno podržavamo, da se informišemo o mogućim psihičkim posledicama pandemije i da ih osvestimo. To je razlog zbog čega ja svim srcem podržavam akciju Fondacije Hemofarm, koja je ciljano usmerena na ovu problematiku u Srbiji.

Frank Aletter,

direktor Nemačko-srpske privredne komore (AHK Srbija)

Situacija izazvana pandemijom pokazala nam je da je zdravlje nesumnjivo na prvom mestu i da nema alternativu. U pokušaju da nađu adekvatno rešenje u borbi protiv posledica COVID-19 na poslovanje kompanije i zdravlja i dobrobit svojih zaposlenih, većina kompanija se u prethodnih godina dana fokusirala na uvođenje tehnoloških rešenja koja će zaposlenima omogućiti efikasnu zdravstvenu zaštitu i bezbedne uslove za rad, prvenstveno od kuće.

Razvoj i optimizacija higijenske prakse i kontrolnih mera zdravstvene zaštite u današnje vreme imaju presudnu ulogu. Zalaganje poslodavaca da se pomogne zaposlenima da izgrade otpornost na sve moguće faktore koji mogu da ih ugroze sve više dolazi do izražaja.

U vreme koje karakterišu krize, stalne promene i neizvesnost, jedini način da se kompanije održe, postižu bolje i brže rezultate upravo je briga o zaposlenima i pružanje osećaja sigurnosti i optimizma. Samo zdravi, snažni, stabilni i srećni pojedinci mogu da preuzmu odgovornost, rizike, izazove i pokažu spremnost za inovativne ideje i, generalno, mogućnost da daju svoj maksimum. Zbog svega navedenog, Nemačko-srpska privredna komora ove godine će svojim zaposlenima omogućiti, u okviru privatnog paketa zdravstvenog osiguranja, pored standardne medicinske usluge, i psihološku podršku i savetovanje, jer je briga o zaposlenima i njihovom zdravlju deo naše poslovne politike.

Amalija Pavić,

zamenik direktora AmCham Serbia

Mentalno zdravlje zaposlenih u uslovima pandemije, rada od kuće, izolovanosti i nepredvidivosti, može se potpomoći samo komunikacijom, fleksibilnošću i pravovremenom reakcijom. Redovnom, otvorenom i nenametljivom komunikacijom, razgovorom o izazovima na poslovnom i privatnom planu, celog tima i pojedinačno. Opažanjem i slušanjem, u verbalnoj i neverbalnoj komunikaciji možemo primetiti uspone i padove kroz koje svi prolazimo u ovakvim situacijama, stoga smo sve vreme rada od kuće upražnjavali politiku upaljenih kamera za vreme timskih i bilateralnih sastanaka, i jedni drugima bili gosti u dnevnim sobama, kuhinjama i na terasama.

Podrška koju AmCham pruža svojim zaposlenima je različita i zavisi od potreba zaposlenih – to može biti fleksibilnost u smislu samog posla (rasterećenja ili fleksibilnog radnog vremena), deljenje iskustava kolega o načinima na koji sami prevazilazimo neke probleme, davanje pravih informacija kada one nisu lako dostupne, pa i povezivanje sa ekspertima iz određenih oblasti. Suština je u tome da se stvori atmosfera poverenja i slobode da se pomoć zatraži.

Mi u AmCham-u smo mali tim i već godinama gajimo takav odnos i međusobno, a od početka pandemije posebno negujemo spremnost da ponudimo pomoć, ne samo jedni drugima, već i članovima koliko god je to u našoj moći, bez obzira što to izlazi iz okvira naših redovnih aktivnosti. U doba naglih promena i velike neizvesnosti, za vreme vanrednog stanja, zatvaranja i slično, i lideri i menadžeri kompanija članica su se posebno oslanjali na AmCham kao skup eksperata iz veoma različitih oblasti, ali i skup ljudi koji nose veliku odgovornost i suočavaju se sa sličnim izazovima – AmCham je tada, kao i svih 20 godina njegovog postojanja, korišćen kao platforma izbora za razmenu dobrih praksi i pametnih načina prevazilaženja problema. Verujem da nam je i takvo poverenje članova, doprinelo da u teškim vremenima i članovi AmCham tima osete samopouzdanje da njihov rad donosi veliku vrednost i zadovoljstvo zbog dobro urađenog posla.

Max von Abendroth,

Izvršni direktor Dafne – Donors and Foundations Networks in Europe

Podržavamo pokret za osnaživanje osoba koje se bore sa depresijom u Srbiji - NESALOMIVI

Globalna zdravstvena pandemija COVID-19 razotkrila je i još više pogoršala postojeće ranjivosti naših društveno-ekonomskih sistema. Posledice nezaposlenosti, porodičnog nasilja i usamljenosti imaju veliki uticaj na mentalno zdravlje i blagostanje građana Evrope. Stoga je dvostruko veća verovatnoća da će nezaposleni ljudi doživeti probleme sa mentalnim zdravljem u poređenju sa zaposlenima. Nadalje, porast nezaposlenosti od 1 odsto podudara se sa porastom samoubistava od 0,8 odsto, što bi moglo da rezultira sa dodatnih 1.400 do 5.500 smrtnih slučajeva u Evropi samo od samoubistava, na šta ukazuje studija kompanije McKinsey „Reimagining European Philanthropy“ (Redefinisanje filantropije u Evropi) 2020. godine.

Od ključne je važnosti da se organizacijama civilnog društva omogući i da se podrži njihov rad na mentalnom zdravlju i pruži podrška građanima koji su iskusili više od godinu dana izolacije, socijalne i fizičke distance. Čak i pre pandemije COVID-19, Srbija je bila iznad svetskog proseka ljudi koji pate od depresije sa pet odsto pacijenata. Ovaj trend se samo pogoršao prošle godine. Prema Svetskom ekonomskom forumu, svaka treća osoba razvila je anksioznost i depresiju i sada se Srbija suočava sa pretnjom crvenog mentalnog alarma.

Nacionalni pokret „NESALOMIVI“, pokrenut od strane Hemofarm fondacije u saradnji sa Filozofskim fakultetom u Beogradu i podržan od strane Ministarstva zdravlja Republike Srbije, pravovremen je i važan napor da se spreči da za pandemijom koronavirusa ne usledi epidemija mentalnih poremećaja. Snažno podržavamo ovu kampanju jer podiže svest o važnosti mentalnog zdravlja i blagostanja. Dafne okuplja 30 nacionalnih udruženja iz 28 zemalja širom Evrope, koje predstavljaju preko 10.000 velikih i malih fondacija od javnog interesa koje žele da naprave razliku u društvu.

Ovom izjavom pokazujemo da podržavamo kampanju „NESALOMIVI“ i pridružujemo napore svog člana u Srbiji kao partnera u borbi protiv depresije i stigme koja prati ljude koji se bore sa mentalnim zdravstvenim problemima. Mentalno zdravlje je jedan od najvećih izazova sa kojima će se naša društva suočavati u godinama koje dolaze, a filantropija u Evropi mora da mobiliše svoj odgovor na ovaj izazov.

Vladimir Lučić,

generalni direktor Telekoma Srbija

Telekom Srbija se kao društveno odgovorna kompanija od pojave pandemije trudila da različitim aktivnostima pomogne društvu u celini. Veliko nam je zadovoljstvo što možemo da se pridružimo Hemofarm fondaciji u sprovođenju kampanje NESALOMIVI, jer je od izuzetne važnosti da svi zajedno pokušamo da ublažimo posledice bolesti koja je ugrozila ceo svet.

Sanja Pešić,

Chief Executive Officer Alma Quattro

Mentalno zdravlje jednako je važno kao i fizičko i emocionalno. Uvođenje malih dnevnih rituala koji vam prijaju i koji čine da se dobro osećate jeste ono što pravi razliku. Situacija u kojoj se svet našao ne ostavlja previše prostora za optimizam, ali ga svakako uvek možete naći ako se dovoljno potrudite.

Kako biste očuvali mentalno zdravlje stavite sebe na prvo mesto, i naučite da budete zadovoljni tom odlukom bez griže savesti. Zdrav pojedinac može da doprinese svetu više i potreban je zdrav, pre svega sebi, a zatim svom partneru, deci, užoj i široj zajednici. Birajte šta čitate i gledate, od vesti, filmova, knjiga, do razgovora koje vodite sa ljudima i okruženja u kom se nalazite. Povežite se sa prirodom, provodite više vremena sa dragim ljudima i postavljajte sebi manje a ostvarive ciljeve koji će biti značajni koraci ka velikim ostvarenjima.

Negujte zdravlje tako što ćete negovati dobre navike. Ako ne možete to sami da postignete, pomoć stručnog lica je uvek moja topla preporuka!

Veran Matić,

izvršni direktor Srpskog filantropskog foruma

Srpski filantropski forum priključuje se aktivnostima Hemofarm fondacije u kampanji za podizanje svesti o mentalnom zdravlju, borbe protiv stigme i rastuće anksioznosti i depresije – NESALOMIVI.

Veliki deo populacije Srbije skoro ceo svoj život provodi u vanrednim okolnostima, često u drastičnim situacijama, od ratova do bombardovanja, a pandemija predstavlja potpuno novi izazov. Svaki od ciklusa donosio je sa sobom ozbiljno narušavanje mentalnog zdravlja a u kratkim periodima između, kada je dolazilo do „opuštanja” mogli su se uočiti pravi efekti narušenog mentalnog zdravlja, pored PTSP i drugih efekata, u porastu je bilo i obolevanje od drugih bolesti.

Akcija, program, kampanja, aktivnosti Hemofarm fondacije u projektu NESALOMIVI, dolazi u „poslednjem trenutku” kako bi se „šteta” umanjila, kako bi se društvo alarmiralo i pozabavilo se problemom masovnosti depresije i drugih vidova narušavanja mentalnog zdravlja. Veliki problem postoji a njegov rast neće se zaustaviti okončanjem pandemije. Očuvati mentalno zdravlje danas je veoma teško naročito ako ste u profesijama koje zavise od dnevnih komunikacija, medija, društvenih mreža… Koliko god pokušavate da sačuvate zdravlje fizičkim aktivnostima, vežbanjem, trčanjem… ulaskom u dnevne poslovne obaveze veoma efekti postignuti vežbanjem brzo se potiskuju. Na kraju radnog dana, časovi joge i meditacije samo delimično ublažavaju nagomilanu negativnu energiju koju donosi svakodnevica. „Resetovanje“ svakako ima veliki značaj, jer bi nam sigurno bilo gore bez tih zona revitalizacije organizma i uma. Bavljenje dobročiniteljskim radom, aktivizmom za bolje uslove života za različite ugrožene kategorije stanovnika, suočavanje sa dramatičnim problemima pojedinaca, takođe ozbiljno pogađaju ali empatija i solidarnost pune energetske baterije, a korisnost za pojedince i zajednicu prekriva osećanja koja proizvodi suočavanje sa svakodnevicom.

Sonja Licht,

predsednica Beogradskog fonda za političku izuzetnost

U vremenima krize, nesigurnosti i straha građanke i građani mogu da očuvaju zdravlje društva samo ukoliko očuvaju svoje duševno zdravlje. Povratak humanosti i solidarnosti u svakodnevnom životu, uz jačanje poverenja u nauku i naučnike koji su jedini bili na visini zadatka u suočavanju s izazovima pandemije COVID-19, pretpostavka je opstanka svih nas i naše planete.

Nathan Koeshall,

direktor Catalyst Balkans

Već na samom početku krize izazvane COVID-19 virusom, bilo je jasno da pravila života i rada neće biti ista, pa je bilo neophodno da se prerasporedimo i prilagodimo tako da naše kolege i koleginice budu maksimalno zaštićeni tokom rada. Omogućili smo rad od kuća, što se pokazalo veoma efikasno. Međutim, nije samo takva vrsta podrške bila neophodna tokom ove godine.

Catalyst oduvek ima politiku dodele "mental health days" - dodatnih slobodnih dana za mentalno zdravlje, koji ne ulaze ni u dane odmora, ni u bolovanje. Kako je krenula cela situacija sa pandemijom, Catalyst je još više podstakao zaposlene da budu slobodni da traže slobodne dane za mentalno zdravlje. Nove okolnosti su zahtevale novi pristup komunikaciji i angažovanju zaposlenih. Bilo je neophodno da isto tako podstaknemo otvorenu komunikaciju ne samo o organizacionim pitanjima, već i o tome kako se ljudi osećaju.

Zaposleni su primerima menadžmenta podsticani da dele i otvoreno govore kada imaju problem ili potrebu za podrškom. Angažman zaposlenih, koji je mnogo više od otvorene komunikacije i aktivnog slušanja, da bi se uradio kako treba u organizaciji koja okuplja tridesetoro ljudi, doveo je do toga da zaposlimo osobu za ljudske resurse kojoj je jedan od prioriteta staranje o duševnom stanju koleginica i kolega. Pored grupnih i individualnih sastanaka, team building online aktivnosti, značajan momenat za posvećenost i psihičku snagu naših zaposlenih je naš doprinos borbi protiv kovida, zato što nam jeste bitno da znamo da naš rad ima vrednost u društvu. I pored svih tih naših internih napora da psihički osnažimo naše zaposlene, delili smo međusobno linkove ka sesijama Hemofarm fondacije "Na kafi sa psihologom".

Imali smo uspone i padove, individualne i kolektivne krize i nismo baš dovoljno svesni šta nas tek čeka kao posledica cele situacije, o tome ćemo kad se završi. Ali ono što je za Catalyst veoma važno jeste velika podrška svakome u bilo kom smislu, u vidu razgovora, fleksibilnog radnog vremena kako bi se svako prilagodio svojim privatnim obavezama i uslovima tokom pandemije, razumevanja bilo koje situacije koju neko od nas može da ima i prilagođavanje tako da se na kraju dana svako od nas oseća dobro.

Ana Koeshall,

direktorka Fondacije Ana i Vlade Divac

Pаndеmiја izаzvаnа коrоnа virusоm izmеnilа је čitav svеt. Posao koji je sastavni deo naših života, i promene koje se dešavaju kada je način poslovanja u pitanju, utiču na našu svakodnevnicu. Iako je uticaj na fizičko zdravlje bio primarni, sve više je posledica koje se odražavaju na mentalno zdravlje ljudi. Svetska zdravstvena organizacija definiše mentalno zdravlje kao stanje dobrobiti u kojem pojedinac ostvaruje svoje potencijale, može se nositi s normalnim životnim stresom, može raditi produktivno te je sposoban da pridonosi zajednici. Iz ovoga možemo zaključiti koliko dobro mentalno zdravlje pozitivno utiče na posao i zato je bitno i za zaposlenog i za poslodavca da o njemu brinu. U protekloj deceniji došlo je do pomaka jer su poslodavci počeli da preuzimaju odgovornost za mentalno zdravlje svojih zaposlenih, jer posledice ne pogađaju samo jednog zaposlenog već i njegovu porodicu, kolege, tim i organizaciju u celini, tako što podiže nivo stresa, dovodi do sukoba, utiče na pad motivacije i produktivnosti.

Izolovanost od svojih bližnjih, neizvesnost, repetitivnost posla i svakodnevnice, kao i osećaj straha dok pokušavate da obavljate svoj posao je vrlo stresan. Otvorena diskusija kroz neformalni razgovor sa zaposlenima je dobar početak jer dobro urađen posao zahteva i jasna pravila, zato je, primera radi, neophodno ograničiti radno vreme iako je u pitanju rad kod kuće, jer pritisak koji sa sobom nosi stalna dostupnost nakon posla ili vikendom donosi nove opasnosti po mentalno zdravlje. Stoga, važnu ulogu u prevenciji mentalnih poremećaja imaju poslodavci koji obezbede pravilnike i procedure koji su prilagođeni trenutnoj situaciji.

Iskustvo Fondacije Ana i Vlade Divac tokom pandemije jeste da su pojedini poslodavci prepoznali vaznost mentalnog zdravlja svojih zaposlenih i omogućili im pristup psihološkoj podršci o trošku kompanije. To je posebno važno kada znamo da u Srbiji postoji osam psihijatra i četiri psihologa na 100.000 stanovnika a da platežna moć građana nije takva da svako može sebi da priušti privatnu terapiju. Posledice po organizaciju kada je u pitanju loše mentalno zdravlje zaposlenih uključuju i izostajanje sa posla, niže zadovoljstvo poslom, pad posvećenosti zaposlenih, napuštanje posla, skupe sudske procese, gubitak poverenja saradnika i lošu reputaciju organizacije. Kako bi se u novonastaloj situaciji i poslodavci i zaposleni što bolje snašli, neophodna im je pomoć i tu vidimo našu ulogu. Fondacija Ana i Vlade Divac planira da nastavi sa podrskom kompanijama kroz panel diskusije, priručnike i savetodavne sesije sa ekspertima iz oblasti psihologije i radnog prava. Napredak društva je moguć kroz stabilnu ekonomiju, a ona podrazumeva jake kompanije i zdrave i zadovoljne radnike.

Jovana Vidaković,

predsednica Lokalne kancelarije Metropolitan, studentske organizacije AIESEC

Mislim da je kod mladih, kao i kod bilo kog pripadnika današnjeg društva najvažnije čuvanje psiho-socijalnog zdravlja – prilagođavanje situaciji i komunikacija o tome. Veoma mi je važno kako se meni bliski ljudi osećaju, zbog čega sa ljudima u mom okruženju redovno komuniciram i trudim se da dižem svest o „normalizaciji“ razgovora, ne samo o fizičkim posledicama koronavirusa već i onim dubljim, ne toliko popularnim i najčešće zanemarenim ili barem tabuiziranim temama – psihičkom zdravlju.

Kao neko ko vodi kancelariju od 50 članova, mladih ljudi koji su i dalje na studijama, primetila sam koliko je neposredna komunikacija potrebna i nezamenljiva i koliko su distanca i izolacija uticale na potrebu ljudi da se upoznaju, ne samo preko kamera i malih ekrana, nego i uživo.

Većina naših aktivnosti je i dalje onlajn, međutim, ukoliko postoji mogućnost okupljanja u manjem broju, uz sve propisane mere, ona dosta pomaže nekome ko je najčešće u svojim ranim dvadesetim da se oseća bolje i sačuva svoje psiho-socijalno zdravlje.

Ivan Lalić,

osnivač Mikser festivala

Verujem da smo mi, kao narod, navikli na neregularne uslove života. Ratovi, sankcije, permanentni egzistencijalni strah, ubistvo premijera, iznevereni snovi o demokratskom društvu i prosperitetu, pogrešno postavljen sistem vrednosti, učinili su da naši građani i aktuelnu pandemiju doživljavaju kao nešto logično i prirodno. Mislim da taj usud treba razbijati sintagmom: „Kriza je šansa”. Imali smo vremena da razmislimo, analiziramo, da uočimo gde smo grešili, odreknemo se nepotrebnih stvari i troškova i tako „osveženi” okrenemo se budućnosti, kreirajući novi, mnogo racionalniji životni ili poslovni plan.

U svom malom kolektivu od osmoro zaposlenih, trudili smo se da što pre sa onlajn moda poslovanja, pređemo na oflajn, i povratimo onu vrstu bliskosti i timske hemije, koju smo imali pre pandemije, a koja je neophodna za velika dela. U kući smo provodili više vremena sa decom, posećivali smo roditelje mnogo češće i, što je još važnije, sa mnogo više empatije osluškivali šta ih tišti u ova zla vremena. Zapravo, mislim da su upravo buđenje te empatije i solidarnosti i zagrljaj bližnjih nakon pandemije, o kojem sanjamo, suštinski odgovor na pitanje – kako smo uspeli da sačuvamo psihosocijalno zdravlje tokom ovog biblijskog perioda. U kojoj meri je to zaista istina, saznaćemo tek kada se napravi dovoljna distanca i otklon od pandemije. Nadam se da neće ostati previše tragova.

Nenad Glavčić,

generalni direktor Naxis taxi

Kao udruženje koje se bavi pružanjem usluga taksi prevoza stanovništvu, bili smo odmah pogođeni posledicama koronavirusa. Strah, neizvesnost, briga za zdravlje naših vozača i naših putnika su obeležili 2020. godinu. Ono što je prednost našeg posla jesu upravo kontakti sa ljudima, kratki razgovori, crtice iz života, razmena mišljenja na različite teme, što nam je u vreme najveće krize javnog zdravlja izazvane virusom SARS COV 2 omogućilo da vidimo i čujemo da su mnogi od nas uplašeni, anksiozni, depresivni, da se teško nose sa posledicama ovog virusa koje se ogledaju u brizi za svoje i zdravlje svojih bližnjih, psihičko zdravlje – da li ćemo svi zajedno izdržati neizvesnost u kojoj smo se našli…

Izabrali smo odgovorno ponašanje i poštovanje svih propisanih epidemioloških mera za nas, naše vozače i naše putnike kao meru koja nam pomaže da prebrodimo ovu krizu a naša kratka putovanja i susreti sa građanima postali su prilika za razgovor, ohrabrenje i motivaciju, prilika da se sasluša druga strana, pruži razumevanje a kada je potrebno i reč utehe. Imajući u vidu koliko je u ovakvim situacijama važna solidarnost, u 2021. godini obezbedili smo besplatan prevoz za naše najstarije sugrađane koji idu na vakcinaciju na teritoriji opštine Rakovica. Pružajući podršku drugima da sačuvaju svoje zdravlje, kako fizičko tako i psihičko, pomaže i nama da se osećamo sigurnije, neustrašivo i nesalomivo i da tako doprinesemo opštem dobru zajednice u kojoj živimo i radimo. Ponosni smo partner Hemofarm fondacije koja sprovodi kampanju o mentalnom zdravlju NESALOMIVI i verujemo da će poruka koju šaljemo kako svojim ponašanjem i odnosom prema zajednici tako i sa malih ekrana u našim vozilima - kada smo zajedno, ništa nas ne može slomiti!, doći do velikog broja naših sugrađana i podstaći ih da se brinu o svom psiho-fizičkom zdravlju, razgovaraju o tome kako se osećaju i potraže stručnu pomoć kada je to potrebno.

Marko Kostić,

Omladinski predstavnik Srbije u Regionalnoj kancelariji za saradnju mladih - RYCO

Uzimajući u obzir negativne posledice pandemije na različite aspekte u našim životima i društvima, a posebno činjenica da je najmlađa populacija najranjivija u ovim nesigurnim vremenima potrebno je da se državne institucije, organizacije civilnog društva, zdravstvene vlasti i drugi relevantni stejkholderi pozabave pitanjem mentalnog zdravlja tokom krize, i posebno se fokusirati na njene negativne efekte na mlade, pošto oni najviše pate s obzirom da su u procesu odrastanja i sazrevanja. Negativni efekti se javljaju zbog restrikcije kretanja, neizvesnosti, izolacije, gubitaka voljenih, straha od budućnosti kao i anksioznosti i depresije s kojima se mladi suočavaju do zabrinjavajuće mere. Stoga je od krucijalne važnosti da državne institucije usvoje politike vezane za mentalno zdravlje i da ih integriše u politike javnog zdravlja, dok blisko sarađuju sa organizacijama civilnog društva i zdravstvenim radnicima.

Potrebno je ohrabriti učitelje, profesore i školske psihologe da povedu računa o mentalnom zdravlju svojih učenika i studenata, npr. kroz organizaciju onlajn radionica u vezi sa mentalnim zdravljem, individualne konsultacije i generalno kroz pružanje veće pomoći tokom onlajn učenja, s ciljem da se mladi prilagode novom načinu života i da prebrode mentalne probleme koji nastaju zbog trenutne krize.

Glavni ciljevi Regionalne kancelarije za saradnju mladih (RYCO) obuhvataju unapređenje mobilnosti i razmene između mladih na Zapadnom Balkanu kao i promociju niza aktivnosti sa ciljem pomirenja i jačanja regionalne saradnje kroz međukulturne razmene i stoga nam je očuvanje zdravlja mladih u doba pandemije od krucijalnog značaja.

Žarko Petrović,

psihoterapeut Kabinet Agora

Svedoci smo porasta psihičkih poremećaja poput anksioznosti, depresije i mnogih drugih.

Biti NESALOMIV, biti jak se ne ogleda samo u individualnoj snazi pojedinca, niti na insistiranju da svako bude sposoban da reši situaciju u kojoj se nalazi. Naprotiv, NESALOMIVOST se ogleda u sposobnosti pojedinca da se obrati drugom za pomoć, u spremnosti da prizna da ne može sam jer “drvo se na drvo oslanja, a čovek na čoveka”. To je osobina NESALOMIVIH.

Kreativa Unlimited

Agencija za marketinške komunikacije

Svi mi u agenciji Kreativa Unlimited i sami smo prolazili kroz teška, stresna vremena obeležena velikim gubitkom, ali smo nastavili da koračamo. Teška vremena su nas ojačala i učinila senzitivnijim za lepotu sveta koji nas okružuje i svakodnevno inspiriše.

U suženoj perspektivi depresija stvara napukline u bliskim odnosima, utapa u inerciju i krade apetit za životom. Ali, depresiju i anksioznost možemo da pobedimo, posebno ako u toj borbi imamo saveznike. Saveznika kao što je program "Nesalomivi" Hemofam fondacije.

Naš svet čine lepšim baš oni koji osobama u psihičkoj krizi pomažu da ponovo ugledaju sve njegove boje i lica prijatelja. Jer, tek kada se vratimo jedni drugima, ponovo ćemo se vratiti i sebi samima. Uz pravovremenu, stručnu i empatičnu pomoć ponovo ćemo biti neustrašivi, nezaustavljivi i nesalomivi; i možda i sami pomognemo nekome ko se bori sam u mraku.

Psychosocial Innovation Network

Svedoci smo da je pandemija COVID-19 virusa imala veliki uticaj na naše živote, pri čemu ne treba smetnuti sa uma da ona još uvek ostavlja posledice, posebno na naše mentalno zdravlje. Veliki broj ljudi se suočava sa izazovima koji mogu biti stresni, preplavljujući i izazvati snažne emocije, kako kod odraslih, ali tako i kod dece i mladih. Akcije i mere očuvanja javnog zdravlja, poput socijalnog distanciranja, neophodne su za smanjenje širenja COVID-19, ali mogu učiniti da se osećamo izolovano i usamljeno i mogu povećati stres i anksioznost. Upravo tu se ogleda i važnost inicijativa za zaštitu mentalnog zdravlja i borbu protiv depresije, kao i postojanje kontinuirane podrške mentalnom zdravlju, a pokreti nalik inicijativi “Nesalomivi” nam mogu pomoći da naučimo da se nosimo i prevladamo stres na zdrav način, kao i da postanemo otporniji na njega. Sa druge strane, briga o sebi može nas bolje opremiti da brinemo o drugima i da ostanemo povezani sa prijateljima i porodicom.

Kao organizacija koja se bavi ostvarivanjem različitih ciljeva u domenu psihološke nauke i prakse, a u skladu sa svojom misijom i težnjom ka uspostavljanju sveobuhvatnog i efikasnog modela psihosocijalne podrške i zaštite mentalnog zdravlja, PIN snažno podržava kampanju “Nesalomivi”.

Marija Mitrović,

Direktorka za filantropiju i partnerstva - Trag fondacija

Savremeni način života sa sobom je doneo puno užurbanosti, stresa, nedostatka vremena i egzistencionalnih strahova. Sa druge strane, pritisci da delujemo lepo, srećno, uspešno i bezbrižno nikada nisu bili veći.

Nagomilani radni zadaci, porodične obaveze i nedostatak sredstava su umnogome uticali na način na koji brinemo o sebi i svom mentalnom zdravlju kroz druženja, putovanja, vreme za sopstveni razvoj i opuštanje.

Ovo je višestruko produbila kriza izazvana pandemijom COVID-19 koja je sa sobom donela nove neizvesnosti, strepnje, osećanja preplavljenosti i bespomoćnosti i dodatno ugrozila mogućnosti da slobodno upravljamo našim vremenom, kretanjem i interakcijom sa ljudima oko nas.

Sve ovo je dovelo do toga da danas, skoro svaka osoba sa kojom komuniciramo oseća posledice po svoje mentalno zdravlje a često ne zna kome bi se obratila za stručnu pomoć. Zato i podržavam kampanju “Nesalomivi” jer smatram da je neobično važno otvoriti ovu temu, ohrabriti ljude da o njoj razgovaraju, da se razumeju i međusobno podržavaju.

Ova kampanja je važna zato što otvara prostor da ljudi za svoje probleme pronađu adekvatnu pomoć, da se ne osećaju stigmatizovano i da razviju svest o tome da se lomovi dešavaju svima i da smo svi u njima solidarni i zajedno.