“Ne znam šta je sigurnost, ali se plašim kada je nema.”

Mirjana

“Sigurna sam kada imam na koga da se oslonim.”

Gordana

“Sigurnost su ljubav, pažnja i nežnost.”

Marija

Kada ste se poslednji put osetili sigurno? Šta je ono zbog čega se osećate sigurno i zbog čega mirno spavate? Prodavci i prodavačice magazina Liceulice svojim odgovorima na ovo pitanje dali su priliku svima da saznaju, iz prve ruke, šta je to sigurnost za one koji je nikada nisu imali.

Iako već više od trinaest godina radim i svakodnevno razgovaram s njima, dobro sam upoznata sa njihovim životima, razmišljanjima, željama i potrebama, priznajem da su me neki odgovori rasplakali, a u nekima sam se i sama pronašla.

Liceulice podržava ljude koji najteže dolaze do posla i  žive na margini našeg društva (korisnici psihijatrijskih usluga, osobe sa invaliditetom, osobe u riziku od beskućništva, osobe koje žive u dubokom siromaštvu, samohrane majke, itd).

Smatramo da pružanje pasivne pomoći nije dovoljno, te zato stvaramo uslove u kojima naši korisnici mogu sami da zarade za život. Podrška koju obezbeđujemo je usmerena ka sveobuhvatnom osnaživanju pojedinaca koji se nalaze u teškoj materijalnoj situaciji ili su isključeni iz društva, a žele da rade, da vlastitim trudom promene svoj život. Verujemo da je mogućnost da se zaradi ključni korak na putu ka stabilnosti i boljem životu i zato smo odabrali aktivni metod podrške. Ukratko, pomažemo im da sami sebi pomognu.

Ono po čemu nas svi prepoznaju je izdavanje magazina Liceulice, koji prodaju isključivo naši prodavci i zarađuju polovinu od svakog prodatog primerka. Kroz ovu formu samozapošljavanja i uz svakodnevnu psihosocijalnu podršku, pomažemo im da učine nešto za sebe, ostvare prihod, steknu samopouzdanje i određene veštine, i tako krenu ka samostalnosti.

Tokom prethodnih 13 godina radili smo sa preko 1000 ljudi iz najrazličitijih ranjivih grupa u Beogradu, Novom Sadu, Subotici, Čačku i Kraljevu. Ono što svima treba jeste kontinuitet, stabilnost, stalna, sveobuhvatna podrška, koju im sistem ne pruža. Institucije su ih izneverile, pa im treba mnogo vremena da razviju odnos poverenja sa bilo kim.

Ekonomska sigurnost je važna, ali nije i najvažnija. Empatija nije nestala, kako mnogi tvrde, pokazuju ljudi koji podržavaju Liceulice, a kojih je svakim danom sve više. Načini podrške su razni – od kupovine magazina, preko doniranja garderobe, hrane i higijenskih proizvoda, do kuvanja za prodavce ili organizovanja različitih volonterskih akcija. Ne morate uvek kupiti magazin kada naiđete na prodavca; mnogo je važnije da ih primetite, javite im se, pitate kako su, kakav im je bio dan i bar im se osmehnete u prolazu. Svi mi želimo da brojimo samo lepe i srećne sate, pa hajde da ih i oni imaju što više. Nemojte pretpostavljati šta je ono što im treba i šta će im biti korisno u ovom trenutku; pitajte ih, možda će vas odgovori iznenaditi, možda i ne, ali to je prava razmena i solidarnost na delu – da čujemo i vidimo jedni druge, za početak. Za ostalo ćemo lako.

Informišite se, iscepite mapu solidarnog grada iz svakog broja magazina Liceulice i dajte je onome kome je potrebna. U njoj ćete saznati gde se dobijaju besplatni obroci, gde je moguće istuširati se i oprati stvari, gde se dobija čista garderoba, šišanje, besplatna kafa, medicinska pomoć ili pravni savet u Beogradu i Novom Sadu.

Aktivirajte se u svom komšiluku, obratite pažnju na one koji su tihi i nevidljivi a pored kojih možda prolazite svaki dan. Organizujte komšije u zgradi, par poznanika i prijatelja. Budite oslonac onima koji ga nemaju. Za to nije potrebno mnogo vremena – samo dobra volja i malo truda, a najpre razgovora sa onima koji su ga željni.

Kako su potrebe onih koji žive i/ili rade na ulici sve veće, a podrška institucija sve manja, pre nekoliko godina smo se udružili saorganizacijama koje rade na terenu i oformili Mrežu protiv beskućništva. Nadam se da ćemo dobiti bar neke borbe sa vetrenjačama i da ćemo ovu temu staviti na mnoge agende, te da je se neće sećati samo pred praznike. Jer oni koji su nevidljivi i od kojih mnogi okreću glavu imaju iste želje i potrebe kao i svi drugi. I te potrebe su tu tokom čitave godine, ne samo tokom praznika.

Svi žele da se osete vredno, da rade nešto korisno, da budu nekome potrebni i važni, da budu deo neke ekipe, da pripadaju negde – negde gde se osećaju dobro i sigurno; hajde da pružimo tu  šansu i onima koje su mnogi zaboravili.

Jer sigurnost je ono što nam svima treba, što se računa.