PODRŠKA 24h 0800 001 002

Praznični bluz
Mia Popić, psihoterapeutkinja

27. 12. 2023.

Uoči svake Nove godine jedna od najčeščih psihoterapijskih tema o kojoj slušam je usamljenost tokom praznika. Nebrojeno puta sam čula svoje klijente i klijentkinje koji sebi prebacuju što njihov život u tom periodu ne liči na prazničnu reklamu u kojoj je srećna porodica okupljena oko trpeze. Mnogi ljudi, međutim, praznike ne doživljavaju na ovaj način, a društvo ne propušta da ih podseti da su sami. Nova godina je vreme kada se ističe da je važno da je provedemo u krugu porodice.

Ali šta ako to nije vaša priča i kako da se nosite sa usamljenošću?

 

Nisu sve usamljenosti iste

Kada kažemo usamljenost prva pomisao nam je da smo sami i nemamo nigde nikoga. Ređe se govori o tome da i u odnosu možemo biti usamljeni. Možda imamo porodicu koja će uspeti dobaciti onoj slici sa prazničnih reklama u kojoj se međutim osećamo usamljeno i otuđeno. Ovo je usamljenost o kojoj se ne govori dovoljno i tiče se našeg doživljaja da nas drugi ne vide, da ne umeju da prepoznaju naše potrebe i razumeju kako se osećamo. Sećam se da mi je jedna klijentkinja poverila da se osećala manje usamljeno kada je njen muž odlazio na poslovno putovanje jer je tada znala da je fizički odsutan, dok je mnogo teže podnosila njegovu psihičku odsutnost kada borave zajedno.

 

Kada vas svet u toku praznika neumorno podseća da je porodica važna, dobra je šansa da ćete sebi prebacivati što se osećate usamljeno jer eto imate sve što se od vas traži – partnera ili porodicu. Kako je onda moguće da ste usamljeni? Baš zbog toga je važno da se u ovo doba godine podsetimo da je povezanost ono što nas čini manje usamljenim, a ne prosta činjenica da smo okruženi ljudima.

Ono što možete da uradite je da prepoznate koje su vaše potrebe u prazničnom periodu i pratite šta vam vaše telo govori. Ako želite da se udaljite od drugih, to je sasvim u redu. Možda je upravo to način da se osećate manje usamljeno, jer kada vas drugi ne vide uvek imate izbor da vi vidite sebe i ono što vam je potrebno, bilo da je to da se ušuškate, napravite sebi čaj, čitate omiljenu knjigu ili gledate serije.

 

Pronađite one slične sebi

Jedna stvar koju sam naučila od svojih klijenata i prijatelja je da ne morate imati porodicu (onako kako je društvo tipično definiše) da biste imali (svoju izabranu) porodicu. Možda nemate partnera i u praznicima nećete biti deo praznične slike na kojoj vidimo veliku porodicu i trpezu. Nova godina je vreme kada “svodimo račune” i pitamo se koliko smo uspeli u životu, a jedan od ključnih društvenih imperativa uspeha je imati porodicu onako kako je to prikazano na prazničnim slikama – muž, žena, dvoje dece i retriver i obavezno da to sve lepo izgleda na instagramu.

Možda to nije vaša priča i možda sebi prebacujete (a tu su i reklame da vam implicitno prebace) da u tome niste uspeli pa to rađa usamljenost u prazničnim danima. Ono što zaboravljamo je da porodicu možemo da izaberemo tako što ćemo izabrati svoje ljude. To su oni slični nama, koji imaju možda malo drugačiji pogled na to šta znači porodica. To može biti vaša bliska prijateljica ili prijatelj, koleginica ili kolega sa posla…osvrnite se oko sebe. Videćete mnoge ljude poput vas koji se ne prepoznaju u prazničnim reklamama, ali koji biraju da pripadaju tamo gde su ljudi slični njima.

 

Suprotno usamljenosti je povezanost

Doživljaj usamljenosti u prazničnim danima često rađa stid i osećaj neadekvanosti. Pokreću se pitanja kojima sebi prebacujemo od toga zašto se osećamo usamljeno kada imamo sve (decu, porodicu, brak…) do toga kako nismo uspeli da napravimo za sebe život sa božićne reklame.

Često ostajemo sami u tim svojim mislima koje potom rađaju još veći stid. Rečima Brene Brown stid je poput gremlina – kada ga držimo u mraku on opstaje, kada ga iznesemo na svetlo on nestaje.

I zato se nadam da sam kroz ovaj blog uspela da bacim svetlo na ovu temu i da vam pomognem da pogledate oko sebe, primetite da niste sami, prepoznate one koji su poput vas i ispričate im svoju priču. Jer kad podelimo priču, tada se osetimo povezano, a usamljenost nestaje.

Povezani blogovi