PODRŠKA 24h 0800 001 002

Anonimni autor

"Crni pas"

Crni pas

Crni pas dolazi po svoje
Crna magla se spušta do tla
Iz zemlje niču ruke prljave boje
Ruke snažne, demonske, ruke zla
Koje ti rastržu telo i vuku ka dnu
A ti si na dnu već dugo, dugo
Zračak svetlosti te trgne u snu
I proleti misao biće i vreme drugo
Al otvoriš oči i shvatiš da si u tmini
Crni pas te verno u stopu prati
Duša se rasipa u beskrajnoj nemaštini
Krvari u slabašnom pokušaju da se vrati
Da se vrati svom starom psu, zlatne boje
Vedrom nebu, vedroj misli, vedrom oku
Crni pas se smeje: „Ti da budeš krojač sudbine svoje“
Ha ha ha, ležaćeš u mraku na leđima ili boku,
Biće ti svejedno tesno, i ne razmišljaj o roku, kada će proći i da li ćeš moći
Da li ćeš moći i sutra da otvoriš oči
svući ćeš pidžamu, ležaćeš i dalje, skučena, prazna i utučena, reći ćeś tiho -ne mogu, uzmi me bože
Obuči ćeš se i oprati zube, ući u kuhinju bez imalo volje, majka će pitati – kako si sine, je l ti jutros bolje i reći ćeš bolje, bolje.
Gledaćeš na sat, već  navikla da vreme sporo teče, jutro je najteže ali doći će veče, izdržaćeš još jedan dan, a jednog dana biće ti bolje , bićeš vedra, imaćeš volje.
Crni pas je prošetao par minuta ali se vraća i stajaće ti kraj nogu i ti ćeš u sebi govoriti – ne mogu, ne mogu, ne mogu i naizmenično ćeš se moliti Bogu.
Crni pas će te naterati da ne možeš i da misliš da li i kako, pa ćeš misliti na svoje, videćeš majku kako plače i tatu sa neizdrživim bolom kako jeca, ljude koji govore – nije im lako. Crni pas gleda u plašljivog zeca.
Pa ćeš misliti i na jedne najlepše oči koje znače radost i na još jedne oči tople, sitne i meke. I reći ćeš sebi kakva gadost, to se neće desiti, setićeš se da biće sve ovo lani, doći će lepši dani.
A crni pas se šunja oko tebe, osećaš njegov truli zadah i da je počeo da te grebe i čuješ da se smeje zlobno – zapitaj se još jednom je li ovo kobno…

Ostale priče najjačih ljudi na svetu

Ivana Ranković

Bez obzira šta nas je odvelo u depresiju, koji god …

Matija M.

“Ljudi ne razumeju da ih ne razumem” Biti neko kao …

Milena i Aleksandra Janković

Od osamnaeste godine patimo od agorafobije. Danas imamo dvadeset četiri …

Danijela Panić

HOD KROZ PRAZNINU Proleće me je ove godine zateklo nespremnu …