PODRŠKA 24h 0800 001 002

Magdalena Stojanovska

"Kako raskinuti lance anksioznosti: uradite ovih osam stvari"

Kako raskinuti lance anksioznosti: uradite ovih osam stvari

Svaka uveličana briga predstavlja strah. Ljudi mogu tokom odrastanja nakupiti razne traumatične događaje, a i godinama upijati poruke straha od okoline i/ili porodice. Jedno je decu upozoravati, a sasvim drugo hraniti ih strahom. Ovakav način života najčešće rezultira anksioznošću, a samim tim i ometanjem u svakodnevnom životu.

Kada nastojimo da razbijemo ovaj kamen spoticanja prvo polazimo od ideje koju hranimo i kojom održavamo ovakvo stanje. U pitanju je pogrešna pretpostavka kako je svet strašno mesto, a bazira se samo na našim neugodnim iskustvima iz prošlosti i pogrešnom percepcijom životnih okolnosti i neprilika.

Naš um nam u početku neće poverovati kada mu iznesemo kontratvrdnju, ali malo po malo i te kako hoće. Kamen temeljac je pogrešno izgrađena slika o celokupnom svetu i događajima unutar njih. Najčešće ih grade roditelji koji svaku situaciju u životu percipiraju opasnom, strašnom ili bezizlaznom.

Takođe, osoba u ranom detinjstvu može prisustvovati scenama nasilja, slušati svađe, uvrede… skupljati nelagodna iskustva u sebi, što u kasnijem životu može takođe voditi anksioznosti.

Smernice za trajno oslobađanje od anksioznosti

1) Rad sa stručnjacima

Samo emotivno razvezivanje od događaja iz prošlosti pružiće osećaj lakoće i lišiti nas ogorčenosti i frustracije. Odlazak na seanse kod osobe koja zauzima fleksibilan stav prilikom slušanja naših problema, od velikog je značaja, a poverenje da smo u pravim rukama brže i lakše dovodi do rezultata.

Dakle, ako terapije ne daju rezultate, menjajte terapeuta, dok ne osetite da ste na pravom mestu.

2) Postepeno uvođenje fizičke aktivnosti

Pokretanje tela poboljšava raspoloženje i skreće misli u boljem smeru. Zapravo, fizička aktivnost nas primorava da menjamo misli, fokusiramo se na svoje pokrete, pa nemamo vremena da lutamo po prošlosti i budućnosti, već smo usmereni na ono čime se trenutno bavimo.

3) Korigovanje ishrane

Izbacivanje štetne hrane i pronalazak novih recepata koji će našem telu dati energiju, a samim tim i lepše raspoloženje, ima dvojako dejstvo: zabavu dok isprobavamo hranu na koju nismo navikli i poboljšanja našeg zdravlja i direktan uticaj te hrane na ćelije u našem organizmu koje vole injekciju vitamina i minerala, pa se odmah osetimo lagano.

4) Obavezno izdvajanje vremena za stvari koje hrane dušu

Ples, pevanje, pisanje, okopavanje bašte, crtanje… šta god pojedinca čini srećnim i šta god da nam je hobi.

5) Usvajanje novog načina razmišljanja

Postepeno, čitanjem knjiga, slušanjem predavanja ili gledanjem filmova koji nas podstiču da drugačije i pozitivnije gledamo na svet kao i onih sadržaja koji sadrže savete kako se osposobiti za prevazilaženje neugodnih situacija u životu. Podstrek može biti i autor određenih knjiga, javna ličnost koja promoviše zdrav način života itd. Ukoliko su rezultati tih ljudi ohrabrujući onda pratimo njihov put i usvajamo znanja koje prenose. Prvo usvajamo, a onda ih i primenjujemo.

Ovakva duhovna hrana je obavezna i nužno isključuje svakodnevno čitanje bilo kog portala koji ne ide u tom smeru. Mi nismo samo fizička bića, već i duhovna tako da je higijena u ovom segmentu podjednako važna kao i fizička. To, pre svega, znači paziti kakve informacije procesuiramo. Vesti crne hronike i svakodnevno zastrašivanje nikako nisu dobar izbor.

6) Provođenje vremena u tišini i vežbanje kontrole misli

Nekih desetak minuta svesno uzdahnuti i izdahnuti nekoliko puta. Pratiti tok misli i eliminisati negativne. Dok se ne dođe do stanja automatizma ovo može potrajati, ali benifit je neprocenjiv. Kada počnemo da razmišljamo negativno, što je sasvim prirodno, mozak je uvežban da eliminiše takve misli i za cilj ima njihovo „gašenje“ kad se pojave. Rezultat: ne provodimo više vreme u negativnosti, preusmeravamo se automatski na lepše teme za razmišljanje što je za anksioznu osobu jedna od presudnih stvari na putu do izlečenja. Dakle, vežbati da prepoznamo misli i učestvovati samo u onima koje su prijatne.

7) Poverenje u Izvor života

Verovali ili ne, postoji sila koja ipak i uprkos svemu reguliše postojanje na Zemlji. Kakvo god da je. U početku se to poverenje mora vežbati, ali vremenom nam donosi mir. Pomiriti se sa činjenicom da odgovora na sva pitanja nema niti će biti dok je sveta i veka, i pustite se struji života. Tamo gde caruje strah vere nema. Ili jedno ili drugo.

8) Strpljenje

Ako ga nemamo, moramo ga razviti jer ovo je proces koji može trajati dugo. Potrebno je vreme da iskorenimo loše navike i zamenimo ih novima, da pogrešne percepcije okrenemo za 180 stepeni, isperemo emocionalno telo od negativnosti pravim i korisnim informacijama, usvojimo novo znanje koje smo zasadili. Sve je ovo deo puta koji jeste mukotrpan i dugotrajan, ali u poređenju sa lancima koje nosi anksioznost – apsolutno vredi.

Kad sam počela da se aktivno borim

Sa radom sam počela kada je anksioznost bila intenzivna i visoka, tako da me je ometala u svakodnevnom životu.

Nakon svakodnevnog rada, svega napred navedenog (izuzev fizičke aktivnosti koju sam upražnjavala 3 puta nedeljno), prvo veliko olakšanje osetila sam nakon godinu i osam meseci, a u stanje kakvo sam poznavala u svojim dvadesetim, vratila sam se nakon četiri godine. Trenutno imam 32 godine.

Reč je i o promeni mentalnih obrazaca, razbijanju kontaminacije, lečenju trauma iz najranijeg detinjstva.

Naravno, nismo svi isti, jedino što želim jeste da skrenem pažnju da je u pitanju proces, a proces traži vreme. Težak i dug ali u poređenju sa čime? Da vučemo sa sobom sve ovo ceo život ili stisnemo zube na neko vreme?

Pronaći koren koji ovakvo stanje čini održivim je pola posla, ali to će locirati stručno lice jer koliko god mi čitali i tražili odgovore sami, ne možemo da imamo uvid u problematiku koju suštinski ne poznajemo.

Ostale priče najjačih ljudi na svetu

Ivana Ranković

Bez obzira šta nas je odvelo u depresiju, koji god …

Matija M.

“Ljudi ne razumeju da ih ne razumem” Biti neko kao …

Milena i Aleksandra Janković

Od osamnaeste godine patimo od agorafobije. Danas imamo dvadeset četiri …

Danijela Panić

HOD KROZ PRAZNINU Proleće me je ove godine zateklo nespremnu …