Skrivalica

Kome još ne prija to lepo vreme? Sunce sija, ptice pevaju, u vazduhu miris leta, voćnih koktela i cveća. Zvuči savršeno… Ali kad izađete napolje, pojavi se ono što sve to začas pokvari: strah od tuđih pogleda.

Bojim se lepog vremena. Preturam ovu misao po glavi. Zvuči blesavo, i pokušavam da je se otarasim, ali zakačila se kao čičak i ne pušta. Izgovaram je u sebi. Čudno. Pa onda glasno. Još čudnije. A i gluplje. Ko se još boji lepog vremena? Nisam sigurna da li postoji takva fobija, i da li su joj dali neko ime, rogobatno i teško za izgovaranje. U okeanu ludih fobija, možda postoji i ova. Ko će ga znati. Ali, za svaki slučaj, ako ne postoji, evo ja imam jedan predlog. Možemo je zvati skrivena fobija a.k.a tuđi pogledi.
Kome još ne prija to lepo vreme? Sunce sija, ptice pevaju, u vazduhu miris leta, voćnih koktela, i parfema cvetnih nota. Sve to zvuči savršeno dok ne izađete napolje. A onda hop, pojavi se skrivalica. I nemojte da vas zavara naziv. Nimalo se ona ne krije.

Probija se u prve redove, i istupa gordo napred. A naziv je tu da, kao i svakom zločincu, pomogne da zavara da trag. Jer ko se još boji lepog vremena? Pa da konačno nazovemo stvari svojim imenom. Boje se tuđih pogleda.

Kad ne možeš da se sakriješ od tuđeg pogleda

Lepo vreme je idealno za komentarisanje raznih stvari koje se više ne mogu sakriti ispod jakne, duksa, kape ili šala. Ne mogu se sakriti ni tuđi pogledi a ni drski komentari koji pljušte ostavljajući vas u goloj vodi od nelagode. Ako obuče helanke – zašto ona sa toliko kilograma oblači to? Ako obuče šorts – zašto šorts kad se vide strije? Ako obuče haljinicu – zašto kad je kratka pa izaziva? Ako ne stavi puder – zašto kad se na suncu vide bubuljice? Ako je na bazenu – zašto je došla u tom ružnom kupaćem kostimu vidi joj se ožiljak? Ako je obukla kombinezon – zašto kad je mršava pa joj spada?
I tako unedogled.
Rešila sam da vam odgovore na ova pitanja dam ja, jer su vrlo jednostavni, i iza njih se, verovali ili ne, ne krije nikakva filozofija. Helanke je obukla jer su joj udobne. Šorts je obukla jer je vrućina. Manijak će napasti i ako si zakopčan do grla, jer je manijak, a ne zato što neko ima kratku haljinu. Nema puder jer ne želi da se topi na 40°C. Na bazenu je, jer želi da pliva. U kombinezonu je jer je toplo.

Vidite? Prosto.

Vaše telo je vaša stvar

I pored toga, verujem da smo svi mi bar jednom u životu imali skrivalicu, i poželeli da se sakrijemo negde gde pogledi ne dosežu i komentari se ne čuju.

Nismo krivi mi. I ne treba zato hodati u duksu sve vreme. Najbolje gubljenje težine u životu biće gubitak težine tuđih mišljenja o vama.

Ako mene pitate, iz kuće ću izaći kao upakovana roze puslica, sa bombonicama preko, i višnjom na vrhu, koju ću usput pojesti, ako meni tako odgovara. I ne, to zaista nije vaša stvar. Ničije telo, ničija odeća, ničiji postupci…

Moje telo moja stvar. Vaše telo, vaša stvar.

Jer još jednom, ako mene pitate, višak ili manjak kilograma, sve strije, rezovi, ožiljci, beleg ili mladež na telu, svaka bora i pegica na licu, samo su dokaz da smo rađali, voleli, padali i ustajali, borili se, plakali i smejali se, jednom rečju – živeli! Zato svoj život ponosno nosite ugraviran na svom telu, jer je on samo vaš, i jedini.
I za kraj, pitali me ili ne, za sve zločince koji se kriju iza skrivalica, jedan bonus savet – više gledajte svoj život, pa vam neće ostati vremena za komentarisanje tuđeg. Jer ni svoje ratove niste završili, a vodili biste tuđe.