PODRŠKA 24h 0800 001 002

Ivana Ranković

"Stvar odluke: želimo li da propadnemo ili da pobedimo"

Stvar odluke: želimo li da propadnemo ili da pobedimo

Teška vremena su nam zakucala na vrata, i sa pandemijom i mnogo vremena pre nje. Pandemija je samo pojačala tu teskobu, muku sa kojom se većina u Srbiji bori.

Moj osećaj je istrošenost. I dalje imam ogromnu želja za borbom, ali teška iscrpljenost koja obara i usporava sve dalje napore. Toliko ljudi u mom i najbližem i širem okruženju ima ozbiljne probleme (zdravstvene, porodične, finansijske, psihičke).

S druge strane, da li namerno ili slučajno, toliko je preteranog plasiranja loših i negativnih vesti svuda oko nas. Ljudi su prezasićeni primanjem i upijanjem sumornih sadržaja, željni vedrine i radosti.

Ako je cilj ove organizacije pomoć države i njenih institucija u rešavanju sve većeg problema depresije, jedna vrsta pomoći je i uticaj medija.

Problemi su ostavili dubok trag

U našoj državi se teško živi od devedesetih naovamo, ali ono što se pojačano oseća poslednjih nekoliko godina je moralno posrnuće, degradacija društva u svakom smislu. Osećaj straha za svoju egzistenciju, za rađanjem. Ja sam veoma osetljiva i na svoje i na tuđe probleme. Previše sam ih upila u poslednje vreme. Neki su se rešili, za neke treba vremena, ali ostavili su trag.

Osećam umor za ono što tek predstoji. A pandemija mi je, konkretno, donela prazninu, otuđenje i opsesivno pranje ruku. Tom radnjom kao da izbegavam  virus i ujedno spiram i sve bolesti i probleme oko sebe. Većini je stvorila osećaj početka nekog novog doba, koje je promenilo sve i posle kojeg više ništa neće biti isto.

Porodica i najuži krug prijatelja kao jezgro i najveća podrška mogu nas zaštiti i nekako izdići, ali je i taj krug pod stalnim izazovima i problemima svakodnevne borbe.

Borila sam se svim srcem

Ja sam od onih koji sada, tri godine nakon zvanične dijagnoze depresije, mogu da kažem: hvala joj. Dobila sam prvo dete sa 16 godina, trudila se svim silama da ne budem po šablonu, radila više poslova kako bih školovala kćer koja je pohađala školu za muzičke talente u Ćupriji.
Oca sam izgubila malo pre rođenja deteta, moja majka je oduvek bila nestabilnog zdravlja. Vanbračna zajednica je okončana kada mi je ćerka imala dve godine. Preuzela sam na sebe sve brige ovoga sveta, svuda sam osećala odgovornost, zatrpavala sam se poslom. Sve to da bih izbegla sistemsku osudu, skoro sam shvatila.
Posebno je na moju dušu i svest uticala nepravda. Koliko god radila, ipak sam u očima sredine bila ona što je rodila sa šesnaest, neki bi rekli i iz loše kuće, neobrazovana…
Verujte mi, ipak ima nade, za sve podjednako. Ja sam pobedila sebe i sistem, a samim tim i stanje zvano depresija. Nije sramota potražiti pomoć. Sve je samo stvar odluke, želite li da budete pobednici?

Srdačan pozdrav i zagrljaj ❤️

Ostale priče najjačih ljudi na svetu

Ivana Ranković

Bez obzira šta nas je odvelo u depresiju, koji god …

Matija M.

“Ljudi ne razumeju da ih ne razumem” Biti neko kao …

Milena i Aleksandra Janković

Od osamnaeste godine patimo od agorafobije. Danas imamo dvadeset četiri …

Danijela Panić

HOD KROZ PRAZNINU Proleće me je ove godine zateklo nespremnu …