Naučila sam da volim sebe i kažem NE svemu što me ugrožava

Kada sam došla iz provincije na studije mislila sam da moj život tek počinje. Radovala sam se studentskim danima, novim iskustvima. Međutim, moje telo je počelo da otkazuje. Od odgovorne osobe koja je uvek izvršavala obaveze na vreme, postala sam neko ko ne može da ustane iz kreveta. Više nisam znala ko sam.

Osećala sam kako gubim kontakt sa svojim starim životom. Ceo svet mi se srušio. Ma koliko spavala nisam mogla da se odmorim. Ništa mi nije imalo smisla.

Počela sam da gubim kontrolu jer su me moja stanja potpuno preplavila. Strahovi za koje nisam ni znala da imam. Samo sam se zaledila i zarobila. Nisam mogla da podnesem neizvesnost. Nisam mogla niti da uživam, niti da se odmorim, niti da budem produktivna.

Moj fokus je bio rasut. Nisam više mogla da pamtim. Osećala sam se utučeno i usamljeno. Kao da su me svi ostavili.

Nisam imala sa kim da to podelim jer nisam osećala da će me iko razumeti.

Gadan raskid sa prvim dečkom. Prijateljice iz srednje sa kojima sam naglo prekinula kontakt. Novo društvo gde ne vidim da se još gore osećam i da samu sebe vodim u destruktivno ponašanje.

Više nisam mogla sebe da prepoznam.

Sanjala sam da će me neko spasiti

Kod kuće su, paralelno, počele da se dešavaju stvari koje su me potpuno poremetile. Okrenula sam se duhovnosti, psihologiji, traženju načina da sebi pomognem.

Nisam videla da sam u potpuno toksičnoj sredini. Počela sam da osvešćujem stvari iz prošlosti. Iz detinjstva. Da shvatam da su moje emocije potpuno potisnute.

Da se više osećam mrtvom nego živom.

Dosta dugo sam nosila taj teret sama. Ulazila sam u partnerske odnose od kojih mi je bilo još gore, sve dok, u svojoj glavi, nisam došla do tačke koju sam videla kao dno dna.

Imala sam suicidne misli po prvi put u životu. I uplašila sam se sebe same.

Neposredno nakon toga, imala sam raspravu sa drugaricom u kojoj su mi sve moguće granice pređene. Dobila sam osip po telu, napade panike i u jednom momentu jasno videla mržnju prema sebi u ogledalu.

Toliko sam krivila sebe što ništa ne osećam da sam počela da se tučem pesnicama i šamaram. Zato što sam dozvolila da mi se ovo dešava. To je bio trenutak odluke da se okrenem sebi i suočim se sa onim od čega bežim.

A bežala sam od svojih osećanja. Od svoje senzitivnosti. Od povreda i neisceljenih trauma koje su tražile moju pažnju.

Tek kad sam senzitivnost počela da prihvatam kao dar i potražila pomoć, moj život je krenuo uzlaznom putanjom. Borba između starog i novog svakodnevno ali, malo po malo, napredak je počeo da se oseća.

Htela sam da vidim ko sam ja kad nisam ni pod čijim uticajem. Zašto sam prema svima u stanju da budem prijatelj, a sebi najveći neprijatelj. Okrenula sam se radu sa telom kroz konkretne energetske prakse. Naučila tehnike koje čiste i menjaju uverenja.

Sada mogu da kažem da me je ovaj put naučio da vidim sebe takvu kakva jesam. Da poštujem i volim ono što jesam, ko sam.

Naučila sam da vidim sebe u pravom svetlu

Uzrok moje depresije i anksioznosti bila je kozavisnost. Nisam imala zdravu percepciju same sebe i zbog toga sam rasipala energiju. Živela bez smisla i radosti. Dozvoljavala da mi drugi nameću svoja očekivanja i krivicu da sam ja odgovorna za njihove emocije. Osećaj duga da svima treba da pomažem.

Davala sam se na nezdrav način ne bih li osetila ljubav i prihvatanje. Nisam razmišljala o svojim potrebama, jer kao da nisam ni postojala u tim odnosima.

Sada znam da zaslužujem da se osećam dobro. Da ja nisam kriva za to što mi se desilo.

Da ja zasluzujem da živim život kakav hoću. Sada imam potpuno nov odnos prema sebi i životu. Gradim odnose sa drugima koji ne traže od mene da gubim sebe, da bi sa njima bila bliska.

Sada mogu da budem zahvalna na svim iskustvima zato što me je to vratilo na put slobode, mentalnog i emotivnog zdravlja i autentičnosti. Svako ko čita ovo želim da mu kažem da vredi.

Da zaslužuje život kakav želi.

Da ne mora sam. I da ne treba da se stidi.

Ne moraš da budeš jak. Potraži stručnu pomoć.

Tvoje telo je umorno od uloge koju igraš. To nisi ti. Zaslužuješ odmor i oporavak. Slušaj svoje telo. Reci NE svemu što te ugrožava.

I okreni se ljudima koji ti daju vetar u leđa i pružaju podršku. Ništa nije važnije od našeg zdravlja.