Tuđe iskustvo ne može se prepisati kao lek, ali može pomoći
Kao jedan od ljudi koji se borio sa depresijom, i ne samo sa njom nego i sa manijom, želeo bih da dam podršku ljudima koji se trenutno bore sa ovim problemom. Tačnije sa bilo kojim problemom mentalne prirode.
Najteže su one borbe u kojima ne znamo ko nam je neprijatelj. Njih je najteže dobiti, ali nije nemoguće.
Da li da pričam o dve hospitalizacije? Ne bih. Ljudi koji su ih prošli znaju kakvo je to iskustvo, a one koji ga nemaju ne bih da uplašim. Nije u redu.
Da li treba pričati o momentima u životu gde ti se ne radi ništa, mrzi te da ustaneš iz kreveta i brojiš sate do novog spavanja zato što je najlepše noću dok si na nekom drugom mestu, u snovima? Da li o tome gde ti je dosta svega?
Ne bih ni o tome. Znaju ljudi koji prolaze kroz to kako je.
Radije bih pisao o tome kako pobediti.
Ne postoji univerzalni lek, niti će postojati
Koliko puta sam samo čuo rečenice: Pokreni se. Treniraj. Fizički se umori. Moraš na silu! Kako ne možeš?
Znate koja je pomogla? Nijedna.
Možda su čak i štetile više nego što su drugi mislili da koriste.
Da li ih krivim?
Ne, jednostavno ljudi ne znaju. Žele da pomognu, a ne mogu.
Ne razumeju to mrtvilo u tebi, niti će ga ikad razumeti, što i nije tako loše, zar ne?
Ko želi tako da se oseća? Samo ko mora.
Kako pomoći sebi?
Pored svih dobrih saveta koji jednostavno ne rade, pokušajte pogledati u sebe i primetite šta vam fali u životu i posvetite se tom jednom segmentu.
Da se razumemo odmah, nije lako, ali tračak nade u tim momentima vredi kao tovar zlata.
Šta bi to moglo da bude?
Za nekoga posao, nekome društveni život, nekom trećem školovanje, četvrtom trening, šestom hobi. Nije bitno šta je to što može da te pokrene, samo kreni polako.
Ne postoji univerzalni lek – treniraj, trči, radi, čitaj, druži se… Taj može i da nervira.
Svako ima svoj pokretač, a kad se jednom upali verujem da će se raširiti na sve aspekte. Zadovoljan uspehom na bilo kom polju prenećeš isto i na druge, vući će te dalje.
Voliš trening? Treniraj.
Voliš da čitaš? Čitaj.
Želiš da se edukuješ? Upiši kurs.
Treba ti partner? Nađi ga.
Želiš društvo? Pozovi ih.
Želiš posao? Traži ga.
Da li je lako?
Da se ne lažemo – nije.
Prvi koraci su najteži, moraš da nateraš sebe, a vremenom će to preći u naviku.
Šta je zanimljivo? Kad se ispuniš na tom polju koje ti je važno, odjednom počinju i druga da se otvaraju. Želja se pojavljuje, samopouzdanje raste, a osmeh se vraća. A sa osmehom je sve lakše zar ne? Pogotovo kad ga dugo nisi video.
Za one bliske osobe koje očajnički žele da pomognu a ne znaju kako
Jednostavno je, a možda i nije.
Pustite vreme, dajte podršku, pokušajte da razumete. Nemojte osuđivati. Ne pokušavajte kontrapsihologijom, ne plašite ljude pričama o prolaznosti života.
Verujte mi, svi oni to znaju i previše dobro. Budite neko ko sluša. Iako zvuči da je lako – nije. Budite neko razume, budite nečiji oslonac i stena, a ne voda, voda koja gasi i ono malo želje ili koja odnosi i ono malo snage.
Ne možete ništa od toga?
Sklonite se da ne smetate, najbolje je tako.
Saveti retko pomažu, ali podrška pomaže uvek
Želeo sam da ukažem ljudima koji se bore da je moguće pobediti, možda i ponuditi načine. Od moje priče ne bi imali ništa. Znaju svi kako je. Možda bi znali za još jednog saborca, ali to ne pomaže niti olakšava. Sa druge strane, možda neka reč pomogne i dâ nadu, bio bih srećan kada bi bar jednoj osobi pomogao tekst.
Želeo sam takođe da skrenem bliskim ljudima pažnju na reči, pogotovo zato što te male reči mogu da načine preokret. Na ovu ili onu stranu.
Takođe, želeo sam da ljudima približim kako reči utiču na osobu koja se bori sa depresijom ili bilo kojim mentalnim problemom. Voleo bih da bar jednoj osobi pomogne da preokrene svoje pokušaje pomoći iz neuspešnih u uspešne.
Pored svega, ni ja nisam sam uspeo u ovome. Uspeo sam uz pomoć bliskih ljudi, kao i uz pomoć stručnjaka. Njih pažljivo birajte, jedna posvećena osoba u ovom delikatnom poslu vredi više od svega.
Pobedite i pokažite nekome da je moguće. Možete to, ništa nije jače od vas samih.